Ovaj deo Beograda nastao je u prvoj polovini XIX veka.Cuvena boemska cetvrt, i jedna od retkih delova grada koja je uspela da sacuva duh starog vremena i autenticnost.Ovde su deo svog zivota prozivele i takve velicine kao sto je Borislav Stankovic,a mnoge zore docekali za kafanskim stolom velikani poput Jovana Jovanovica Zmaja,Janka Veselinovica,Milovana Glisica,Radoja Domanovica i mnogih drugih.U kafanama su tako nastala i neka dela nese knjizevnosti.

Pored pisaca gradsku boemiju cinili su i mnogi glumci,reditelji,upravnici pozorista,prvaci i prvakinje opere i baleta a Skadarlija je bilo mesto gde su se po tradiciji proslavljali svi pozorisni uspesi i analizirali neuspesi.
Skadarlija je izlazila na glas kao umetnicka kolonija i duhovna oaza u gradu koji je posle prvog svetskog rata poceo naglo da se razvija i ubrzano motorizuje i vec tada se po novinama pojavljuju clanci kako ovaj kraj,kao deo nase kulturne bastine treba sacuvati od urbanizacije.

Prvi put je ova ulica ucrtana u plan Beograda 1854 godine,30 godina kasnije pojavljuje se i na urbanistickom planu a sredinom 1872 dobija ime koje i danas nosi SKADARLIJA