POČETNA | O NAMA | PRIJAVI RESTORAN | KONTAKT
Odaberi jezik:     
 
 
 
 
 
 
terme olimie
 
 
 
 
  Kako se pravi vino
Svako od nas evoluira u svom ličnom kulturnom iskustvu. Možda ste stigli do tačke kada ste spremni da iskusite još više avanture kao neko ko je stručnjak za umetnost i esteta. Postoji kultura u vinu. Ona postoji u ritualu njegovog ispijanja, poštovanju veštine vinara i u stimulaciji našeg čula ukusa. A sada, nek nas ukus vina vodi u čisto uživanje.

Kada pijemo vino, naše čula ukusa se stimulišu na jedinstven način, a alkohol ima umirujući efekat na mozak. Čulo ukusa kod čoveka ima četiri komponente: slatko, slano, kiselo i gorko. Kiselost i slatkost u vinu su dva faktora koja se balansiraju da bi se proizvela ugodna senzacija na naše čulo ukusa. Kiselost se oseća receptorima na sredini jezika, a slatkost receptorima na vrhu jezika.

Vina sa preteranom kiselošću imaju oštar ukus, ona sa nedovoljnom kiselošću imaju neinterestan ukus i njihov ukus ne ostaje u ustima dovoljno dugo. Tanini doprinose osečaju gorčine na jeziku. Ako ste ikada žvakali zrno grožđa, onda se okusili suvu gorčinu tanina. Vino sa suviše mnogo tanina je neprijatno gorko. Pravi nivo tanina utiče da svi ukusi zajedno naprave dobru mešavinu u ustima. Razni voćni ukusi u vinu doprinose nijansama slatkoće koju osećamo. Zabavno je pokušati otkriti različite voćne karakteristike, kao što su ribizle, šljive, jabuke, kruške ...
Naša druga čula su takođe u igri. Naše oči uživaju u boji, a naše čulo mirisa u predivnim mirisima. Veći deo karakteristika vina se otkriva samo preko arome koju oslobađa. Sve ovo unosi novu dimenziju u vino.

Varijeteti vinskog grožda:

Postoji mnogo vrsta grožđa, ali se većina vina u svetu proizvodi od grožđa iz Vitis vinifera porodice, evropskog porekla. Vinsko grožđe ima razne unikatne karakteristike. Proverite sledeće tipove grožđa:

Popularne crne vrste:

- Cabernet Sauvignon
- Grenache
- Merlot
- Pinot Noir
- Sangiovese
- Syrah (Shiraz)
- Tempranillo
- Zinfandel
- Vranac

Popularne bele vrste:

- Chardonnay
- Gewürztraminer
- Grüner Veltliner
- Pinot Blanc
- Riesling
- Sauvignon Blanc
- Semillon

Kako se vino pravi:

Vinsko grožđe, Vitis vinifera, raste na području sa umerenom do toplom klimom. Rastvor šećera i vode u vinskom grožđu i ljusci grožđa omogućava prirodno vrenje. U procesu fermentacije, ovi jednoćelijski organizmi koriste prirodni šećer i pretvaraju ga u etil-alkohol i ugljen dioksid. Ovaj prilično jednostavan proces je primećen i korišćen u kulturi čoveka još pre nekoliko hiljada godina. U zadnjih 100 godina, tehnologija i nove ideje vinara odigrali su još veću ulogu u proizvodnji vina. Proizvodnja vina postaje sve više nauka, a istovremeno i umetnost.

Ovde su dati osnovni principi pravljenja vina. Grožđe se ili ručno bere (što je bolje) ili uz pomoć mehaničkog berača. Izloženost vazduhu treba da bude što manja u svim fazama proizvodnje. Ponekad se preko grožđa raspršuju sulfati u prahu da se spreči suviše velika reakcija sa vazduhom. Fermentacija se obično obavlja u otvorenim kacama. Da bi se vino pročistilo može se pokrenuti nekoliko procesa: na primer, čišćenje i filtracija. Ubrzo nakon ztavršetka fermentacije, vino se premešta u tankove gde se mogu koristiti filtracija i druge tehnike pročišćavanja.

Razlika između pravljenja belog i crnog vina
Postoji velika razlika u pravljenje belog i crnog vina. U suštini, crveno vino je rezultat zdrobljenog, fermentisanog grožđa. Belo vino je rezultat fermentisanog grožđanog soka (tj. bez sadržaja ili ljuske voća). Crveno vino (nije obrađeno u ovom tekstu) se pravi od crnog grožda pretvorenog u vino isto na način kao da se radilo sa belim grožđem. Ljuska crnog grožđa daje nijansu boje i nutritivnu vrednost soku koji se pretvara u crveno ili rose vino.

Crno vino

Sve vrste grožđa sadrže istu vrstu zeleno voćne mase, ali crno grožđe ima Crno-crvenu ljusku i u procesu pravljenja vina, postoji značajna količina boje, ukusa i tanina koji utiču na finalni proizvod. Nakon drobljenja, crno grožđe, ljuska i ostalo, stoje u fermentacionoj kaci jedan period vremena. Zamislite veliko plastično bure sa mešavinom izdrobljenog grožđa i soka sa slojem mokre grožđane ljuske na površini. Ljuska teži da se podigne na površinu ove mešavine, formirajući gornji sloj. Ovaj gornji sloj se često meša sa fermentisanim sokom. Nakon kraja fermentacije, oko jedne do dve sedmice kasnije, novo vino se uzima iz kace. Deo "slobodnog" soka se oslobađa, a ostatak se cedi, stvarajući "presovano vino". Vino se prečišćava, a zatim premešta u hrastova burad tako da može sazreti. Kada vinar zaključi da je vino spremno, ono se presipa u boce i označava.

Belo vino

Odmah nakon berbe, belo grožđe se stavlja u mašinu za drobljenje. U procesu se ljuska odvaja od mase, što je veoma važna razlika u odnosu na proces proizvodnje crnog vina. U ovoj fazi dolazi ponekad do promene nivoa kiselosti i slatkosti. Prečišćen sok je zatim spreman za fermentaciju.

Na sok se zatim dodaje kvasac radi fermentacije. Posle toga, beli sok od grožđa postaje belo vino. U ovoj tački, može se uraditi filtriranje i možda dodavanje slađeg soka da bi se zaokružio ukus vina. Vino se zatim smešta u hrastove ili nerđajuće čelične kontejnere, a nakon nekoliko meseci, vino se flašira.
  Vrste šampanjca i penušavih vina
Champagne je regija u Francuskoj i samo vina koja dolaze iz ovog regiona bi bilo ispravno zvati "šampanjac". Slična pića iz ostatka sveta treba zvati “penušavim vinima”. Mehurići kao zaštitni znak šampanjca su se tu našli sasvim slučajno! U 17-tom veku, vino je trebalo da bude ravno i bez mehurića, kao i većina vina danas.

 Više  
  Saveti u vezi shvatanja vina
Mnogi ljudi koji nisu odgajani u porodici koja je negovala kulturu vina odlučuju da počnu sa konzumiranjem vina u kasnijim godinama, verovatno zato što im ono daje lepo ukus uz jelo i možda zato što ima zdravstvene koristi. Kako zdravo da započnete sa konzumiranjem vina?

 Više  
  Osnove vinske kulture za početnike
Svako od nas evoluira u svom ličnom kulturnom iskustvu. Možda ste stigli do tačke kada ste spremni da iskusite još više avanture kao neko ko je stručnjak za umetnost i esteta. Postoji kultura u vinu. Ona postoji u ritualu njegovog ispijanja, poštovanju veštine vinara i u stimulaciji naših čula ukusa.

 Više  
 
  NAJTRAŽENIJI RESTORANI
Restoran Šaran
Restoran Shangrila
Kalemegdanska terasa
Restoran Franš
Restoran Mali Pariz
 
 
  PREPORUČENA VINA
Sauvignon blanc
Naš Sauvignon blanc odlikuje nežni buke sa diskretnim aromama egzotičnog voća. Idealan sklad dostiže uz mediteransku kuhinju, piletinu sa šparglama i kozije sireve koji istovremeno naglašavaju doživljaj prefinjenih voćnih aroma vina.
 
 
POČETNA | O NAMA | PRIJAVI RESTORAN | KONTAKT
  © Copyright 2006-2013 www.restorani.rs, All Rights Reserved.